TrstenikTri miliona evra za sistem grejanja u Trsteniku

U Ministarstvu rudarstva i energetike potpisan je ugovor sa izvođačima radova na rehabilitaciji sistema daljinskog grejanja u Trsteniku, vredan oko 1,7 miliona evra, pri čemu je lokalna samouprava već uložila 1,3 miliona evra, saopšteno je iz Opštinske uprave Trstenika.

Zahvaljujući tom ugovoru, čija sredstva obezbeđuje Nemačka razvojna banka, KfW, u okviru ranije odobrenog Projekta revitalizacije sistema daljinskog grejanja i uz 1,3 miliona evra koje je već uložila lokalna samouprava, Trstenik će narednu grejnu sezonu dočekati sa energetski efikasnim i najsavremenijim sistemom daljinskog grejanja u Srbiji.

“Da bismo stvorili efikasan sistem, pribegli smo stvaranju novog koncepta grejanja koji podrazumeva izgradnju novih savremenih kotlarnica na prirodni gas i taj deo posla je već završen. Sada sledi faza kompletne rekonstrukcije toplovodne mreže i izgradnja podstanica. Radove će izvoditi konzorcijumi ’Herc i Feniks’ i ’Štrabak Loktor’ sa kojima smo potpisali ugovor”, rekao je predsednik opštine Trstenik, Miroslav Aleksić.

Gospodin Aleksić je naveo i da će realizacija celokupnog projekta decentralizacije sistema daljinskog grejanja biti završena do početka nove grejne sezone, kada će Trstenik u potpunosti preći na sistem grejanja na gas. 


Treća međunarodna konferencija o obnovljivim izvorima električne energije

Društvo za obnovljive izvore električne energije, pri SMEITS-u, organizuje 15. i 16. oktobra 2015. Treću međunarodnu konferenciju o obnovljivim izvorima električne energije.

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije i Inženjerska komora Srbije podržali su Konferenciju. Inženjerska komora Srbije uvrstila je ovaj skup u svoj Program permanentnog obrazovanja i njeni članovi će dobijati bodove za izlaganje radova kao i za prisustvo Konferenciji. 

Detaljnije...


VI Međunarodni energetski forum

Centralnoevropski forum za razvoj, CEDEF, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine APV i pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine RS i Agencije za zaštitu životne sredine RS, organizovao je 13. maja 2015. u Novom Sadu šesti godišnji međunarodni energetski forum “Korišćenje i tretman komunalnih i industrijskih otpadnih voda”. Zemlja partner ovog Foruma bio je Izrael.

Trenutno stanje u Srbiji govori da su osnovni problemi sa kojima se Srbija suočava – nedovoljna izgrađenost kanalizacione infrastrukture u gradovima i industriji, a posebno nedovoljna izgrađenost uređaja za tretman otpadnih voda, potom zahtev za velikim ulaganjima u sektor otpadnih voda i na kraju niska cena vode, koje nije dovoljna da obezbedi ni održavanje postojećih vodovodnih i kanalizacionih sistema niti da podstakne razvoj i velike investicione cikluse.

U Srbiji se prerađuje samo 5–10% otpadnih voda. Više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nema sisteme za prečišćavanje. Ni Beograd, kao grad sa više od dva miliona stanovnika, nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje se ulivaju u Dunav. Srbija se danas nalazi pri dnu lestvice evropskih zemalja u pogledu komunalne opremljenosti dok su brojne poplave koje su u prethodnom periodu pogodile Srbiju dodatno uticale na ovaj sektor.

Detaljnije...


Najveće postrojenje za adsorpciono hlađenje na svetu

Sunčana dolina (Valley of the Sun) je najtoplije područje u SAD sa prosečnim letnjim temperaturama iznad 40 °C. Austrijska kompanija Solid postavila je sistem za solarno hlađenje u srednju školu Desert Mountain, u Skotsdejlu, Arizona, u gradu površine veće od Feniksa, sa 312 sunčanih dana godišnje.

Projekat započet leta 2011, sada hladi 2.600 studenata zahvaljujući kolektorima površine 4.865 m2 rashladnog kapaciteta od 1.750 kW, što ga čini najsnažnijim postrojenjem za solarno hlađenje na svetu. Litijum-bromidni adsorpcioni čiler radi pod punim opterećenjem u najtoplije doba dana. Tokom leta on podmiruje 100% potreba za hlađenjem, a rezervni električni čiler se pali po potrebi.

Ukupna cena instalacije je oko 10 miliona dolara (8,5 miliona evra) i finansirana delimično zahvaljujući novom modelu prikupljanja sredstava, SolidInvest, u kome privatni investitori mogu da pozajme novac uz fiksnu kamatu od 4%, dok je većinu sredstava obezbedila američka banka Raiffeisen US Finance.


46. međunarodni kongres i izložba o KGH

Povodom 111 godina od uvođenja predmeta Grejanje i provetravanje u visokoškolsku nastavu u Srbiji, 46. međunarodni kongres o KGH ove godine će imati poseban Program za mlade namenjen studentima, poslediplomcima, magistrantima, doktorandima, kao i mladim inženjerima koji su zakoračili u proizvodne programe, ili rade u inženjerskim i projektantskim biroima, a imaju do 35 godina.

Detaljnije...


Skupa struja iz vetrogeneratora

U Srbiji će od 1. avgusta struja poskupeti za 12%. Domaćinstva će jedan kilovatčas plaćati 8,82 dinara sa PDV-om. Otkupna cena struje iz vetra, prema sadašnjim propisima je oko 0,92 evrocenti. Imajući u vidu ovaj odnos cena postavlja se pitanje ko u Srbiji može da plaća skupu struju iz vetra?

Činjenica je da bi bilo koji strani investitor, koji sagradi vetropark u Srbiji, mogao ovu struju da proda nekom potrošaču na slobodnom tržištu, jer je EPS-ov kWh neuporedivo jeftiniji.

Tako na primer, ovih dana EPS je mogla da kupi struju na berzi po 35,16 evra po megavatu, dok bi cena struje dobijene iz vetra bila 92 evra – skoro tri puta više! EPS ima obavezu da u narednih 12 godina od investitora otkupljuje struju iz vetra, ali tako što sve troškove snose krajnji potrošači, samo zato što se Srbija obavezala da smanji emisiju štetnih gasova u atmosferi do 2020. godine.

Interesantno je da se od ove ideje ne odustaje ni u času kada su Španija i Portugal po preporuci „Svetske banke“ prekinule ovaj program, jer im je to preveliko opterećenje za budžet, a Rumunija početak primene dobijanja zelene energije još odugovlači. Dotle Poljska 99 odsto svoje energije i dalje dobija iz termoelektrana. Međutim u Nemačkoj ima 30.000 megavata instalisane snage zelene energije.

Neimenovani izvor se slaže da su investicije u Srbiji dobrodošle, ali se pita zašto bi građani preko EPS-a plaćali ovu skupu struju, ako imaju svoju jeftinu i ako je čak i uvozna struja dva i po puta jeftinija od zelene? Nije nam jasno zašto se Đerdap u Briselu ne prepoznaje kao obnovljivi izvor, jer on to jeste.


Novi proizvodi na srpskom tržištu

Bosch je, kao vodeći globalni dobavljač tehnologije i usluga, završio fiskalnu 2014. godinu sa 5.000.000.000 dinara (40 miliona evra) čime beleži snažan rast od 38 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ukupan neto prihod obuhvata prodaju u zemlji, kao i interne isporuke povezanim preduzećima. Konsolidovani prihodi od prodaje trećim licima na lokalnom tržištu beleže snažan dvocifren rast, i dostižu 3.500.000.000 dinara (28 miliona evra).

"Srbija je važna lokacija za Bosch kako kao tržište za naše proizvode i usluge namenjene poboljšanju kvaliteta života, tako i kao proizvodna baza. To se ogleda u rastućim kapacitetima lokalne proizvodnje i širenju usluga divizije Automotiv Aftermarket koje se nude iz Srbije za globalno tržište", rekla je gospođa Jovanka Jovanović, generalni direktor kompanije Bosch u Srbiji. "U 2015. godini očekujemo da poslovanje u Srbiji i dalje raste. Takođe, vidimo velike mogućnosti razvoja u novim industrijama kao što su informaciono komunikacione tehnologije i u tom smislu smo započeli sa novim projektima", dodala je.

Od aprila 2015. godine, Bosch je povećao broj zaposlenih u Srbiji na oko 400. Ovaj podatak uključuje i zaposlene iz kompanije BSH Bosch und Siemens Hausgeräte GmbH (sada BSH Hausgeräte GmbH), koju je Bosch Grupa preuzela prethodne godine. Očekuje se da broj zaposlenih dalje raste u 2015. godini.

Detaljnije...


HomeVent® – kućna ventilacija

U porodičnim kućama ili stambenim objektima HomeVent® centralni uređaj se u većini slučajeva postavlja u neku od sporednih prostorija kao što su podrum, potkrovlje ili ostava. Priključuju se kanali svežeg vazduha, otpadnog vazduha, tretiranog vazduha i odsisnog vazduha. Svež vazduh se zagreva i vlaži odsisnim vazduhom. Pre nego što uđe u prostorije, tretirani vazduh prolazi kroz polenski filter. Ubacivanje vazduha u pojedine prostorije se odvija kroz rešetke ugrađene u zid, pod ili plafon. Odsisni vazduh se skuplja iz kupatila, toaleta i kuhinje i izbacuje se u spoljnu okolinu.

Današnje moderne zgrade se hermetički izoluju zbog što veće energetske uštede. Prirodna ventilacija kroz prozore i zidove – koje su postojale kod starih građevinskih konstrukcija – prestaje. Zbog nedostatka ventilacije, kvalitet vazduha se pogoršava. Bakterije, gljivice i zagađujuće materije ostaju zarobljene u prostorijama, i često uzrokuju alergična oboljenja, ali i propadanje zgrade. Sada već postoji efikasan način zaštite od njih. Pomoću uređaja Hoval HomeVent® uživaćete u zdravom vazduhu u vašoj kući i stanu uz značajne energetske uštede.

Detaljnije...


Evropska unija ostvaruje svoj cilj za OIE

Evropska unija je na putu da ostvari cilj o udelu obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji od 20% do 2020. godine, navodi se u izveštaju Evropske komisije o napretku u oblasti obnovljivih izvora energije. To se odnosi na celu EU tako što će zemlje sa većim BDP imati i zahtevnije ciljeve. U izveštaju objavljenom 16. juna dodaje se da će neke zemlje, kao npr. Francuska, Holandija i Velika Britanija, morati da pojačaju napore, za razliku od Švedske, Nemačke, Rumunije, Estonije, Danske, Italije, Litvanije i Austrije, koje će premašiti svoje ciljeve postavljene za 2020.

U izveštaju o napretku u oblasti OIE u EU koji Komisija objavljuje svake dve godine, navodi se da je većina članica EU na dobrom putu da ispuni ciljeve prema Direktivi o obnovljivoj energiji. Međutim, potrebno je preduzeti dodatne mere da bi se eliminisale administrativne prepreke, koje u nekim zemljama ograničavaju upotrebu OIE. To se posebno odnosi na Francusku, Veliku Britaniju, Luksemburg, Holandiju, Belgiju i Španiju. Posebna je sumnja u ostvarivanje postavljenih ciljeva za Poljsku i Mađarsku. Realizacija planiranih 15,3% za 2014. je ostvarena.

Prelazak na obnovljive izvore energije u transportu zaostaje, tako da je 2013. bila 5,3% što je sporiji napredak u odnosu na supstituciju u oblasti električne energije. U ovom segmentu OIE najdalje je otišla Švedska sa 16,7% u odnosu na zacrtanih 10% do 2020.

U Evropi ima tri puta više obnovljive energije po stanovniku nego bilo gde u svetu tako da više od million ljudi radi u sektoru OIE, vrednom 130 milijardi evra godišnje. Korišćenjem OIE smanjuje se emisija ugljen-dioksida za 326 Mt. To je uticalo da potrošnja fosilnih goriva u EU opadne za 116 Mt u 2013.


Učlanite se u SMEITS

Jednostavno je. Pročitajte naš poziv u članstvo, popunite pristupnicu, uplatite članarinu i postajete član SMEITS-a. Ako ste stari član, uplatite članarinu i svakako nam javite promenu svojih podataka.


Prijava i odjava

Ažurirajte svoje podatke u našoj listi. Vaša ažurnost će nam pomoći da
Bilten uvek stigne na pravu adresu. Hvala na poverenju. 
Vaše podatke nikako nećemo namerno ustupiti niti prodati trećoj strani.
Koristićemo ih samo za predstavljanje aktivnosti SMEITS-a i njegovih društava.

Prijavite se za Bilten SMEITS-a.

Ažurirajte svoje podatke.

Odjavite se sa naše liste.

 
veza na Facebook stranu SMEITS-a veza na Linkedin stranu SMEITS-a
Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS),
Kneza Miloša 7a/II, 11000 Beograd
www.smeits.rs
© 2015 Sva prava zadržana

 

[CONTENT]