Bilten SMEITS-a #22
 

Predavanje u SMEITS-u

Mogućnost energetskog iskorišćenja podzemnih voda u priobalju Save sa
osvrtom na projekat
„Beograd na vodi“

15. mart 2016. u 17.00 časova
Dom inženjera i tehničara Srbije,
Kneza Miloša 7a/III

Predavač: Mr Stevan Šamšalović, dipl. inž. maš.

Autori: Mr Stevan Šamšalović, dipl. inž. maš., prof dr Ivan Matić, i prof. dr Slobodan Knežević, Rudarsko geološki fakultet, Beograd

Predavanje sadrži kratak prikaz mogućnosti primene toplotnih pumpi kao vida obnovljivih izvora energije, kod nas i u svetu, sa posebnim osvrtom na površinske i podzemne vode kao toplotne izvore. Prikazani su rezultati najnovijih geoloških istraživanja podzemnih voda u priobalju reke Save rađenih za potrebe projekta „Beograd na vodi“, koji ukazuju na veliki energetski potencijal. To predstavlja značajan momenat u rešavanju supstitucije primarne energije za područje grada Beograda, posebno kada se radi o sistemima KGH.

Neka tehnička rešenja ukazuju na ekonomičnost primene toplotnih pumpi uz uslov da se napuste klasična rešenja sa visokotemperaturnim sistemima grejanja.

Dat je kratak tehnoekonomski osvrt na primenu toplotnih pumpi za objekat „Beograd na vodi“, čija je izgradnja započeta.

Prisustvo predavanju je besplatno, ali uz obaveznu prijavu.


Procesing ’16

Objavljena je prva informacija i poziv na prijavu rada za 29. Međunarodni kongres o procesnoj industriji, Procesing ’16, koji će se održati 2. i 3. juna 2016. godine u Sava centru u Beogradu. Organizacioni i Naučno-stručni odbor Procesinga ’16 pozivaju koleginice i kolege da prijave svoje radove za neku od sedam tematskih oblasti. Tekst prve informacije možete pogledati ovde.


UNDP, Grad Beograd i
Beogradske elektrane

U beogradskom hotelu Metropol 17. februara 2016. održan je sastanak UNDP-a, Grada Beograda i Beogradskih elektrana. Cilj sastanka je da Beograd postane jedan od prvih gradova globalne inicijative UNEP-a u programu ekološke tranzicije daljinskog grejanja sa niskom emisijom ugljenika.

Ovaj Projekat za modernizaciju daljinskog sistema grejanja u Beogradu je prvi projekat otkako se Grad pridružio Globalnoj inicijativi daljinskog grejanja u gradovima, koja je lansirana u Talinu, Estonija prošlog aprila.

Inicijativa je nastala kao partnerstvo više zainteresovanih grupa koju koordinira UNEP, a finansira je GEF-a i Danska agencija za međunarodni razvoj - DANIDA. Inicijativa je jedan od pet akceleratora u sklopu platforme akceleratora energetske efikasnosti SE4All koja je pokrenuta na samitu UN o klimatskim promenama održanom u septembru 2014. godine. Inicijativa ima za cilj da udvostruči stopu poboljšanja energetske efikasnosti za grejanje i hlađenje u zgradama do 2030. godine, te smanji emisije gasova staklene bašte.

Direktor regionalne kancelarije UNEP-a za Evropu, Jan Dušik, rekao je: „UNEP se raduje mogućnosti da pruži tehničku pomoć kako bi doprineli finansijskom unapređenju i unapređenju na polju prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena sistema daljinskog grejanja u Beogradu. Kroz ovaj projekat se nadamo da ćemo pomoći Beogradu da postane primer za druge gradove u Srbiji i šire".

Mnoge zainteresovane strane – uključujući i privatni sektor – WB-IFC, EBRD, VEOLIA, DANFOSS – prisustvovale su konsultacijama o mogućim načinima modernizacije sistema daljinskog grejanja u Beogradu.

Daljinsko grejanje Beograda za 86% proizvodnje koristi prirodni gas, ali Grad Beograd planira da istraži i druge izvore energije, kao i da uvede daljinsko hlađenje. U planu je i korišćenje sunčeve energije za grejanje Beograđana.

Detaljnije… 


4. MKOIEE

Objavljena je prva informacija i poziv na prijavu rada za 4. Međunarodnu konferenciju o obnovljivim izvorima električne energija, koja će se održati 17. i 18. oktobra 2016. godine u Sava centru u Beogradu. Organizacioni i Naučno-stručni odbor 4. MKOIEE pozivaju koleginice i kolege da prijave svoje radove za ovaj skup. Tekst prve informacije možete pogledati ovde. 


EFCTC naglašava
važnost pravovremene
provere F-gasova

Potencijalno velike količine uskladištenih HFC-a mogu ugroziti nastojanja EU za smanjenje emisija HFC gasova sa efektom staklene bašte, ukoliko se provere ne izvrše što pre. Podaci koje ima Evropska agencija za okolinu (European Environment Agency – EEA) o tržištu fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte doveli su do nagađanja o količini uskladištenih HFC-a u Evropskoj uniji. Navode se desetine hiljada tona HFC-a uvezenih za vreme 2014. u očekivanju mehanizama obustavljanja i isključivanja iz upotrebe koji su na snazi od 1. januara 2015. ()

Detaljnije… 


Hibridni avion
sa gorivom ćelijom

Britanski avioprevoznik EasyJet predstavio je svoje planove za testiranje hibridnih aviona, nadograđenih gorivom ćelijom i sistemom regenerativnog kočenja koji će se koristiti da avion, prilikom „taksiranja“ na pisti, uopšte ne koristi svoje motore za kretanje. EasyJet planira da do 2020. smanjiti svoj uticaj CO2 za 7% u odnosu na današnje vrednosti koje iznose oko 81,05 grama CO2 po kilometru za jednog putnika.

Za koncept hibridnog aviona, EasyJet je bio inspiriran studentima Univerziteta Cranfield, koji su mu predstavili svoje ideje o tome kako bi mogla da izgleda budućnost vazdušnog putničkog transporta, a sada će sarađivati sa svojim industrijskim partnerima i dobavljačima koji bi trebalo da omogućite da prva testiranja hibridnih aviona s novom štedljivom tehnologijom započnu još tokom ove godine. Valja naglasiti da je prema idejama studenata koncept aviona razvio EasyJetov inženjer Ian Davis, koji će biti zadužen da ga sprovede u delo.

EasyJet trenutno raspolaže flotom s više od 249 Airbusa A319 i A320, prosečne starosti od 6 godina, i godišnje preveze više od 60 miliona putnika. Avioprevoznik će od maja 2017. početi da koristi nove hibridne avione A320, koji će činiti oko 13% flote, pa će biti energetski efikasniji za nekih 15% u odnosu na avione koje zamenjuju. To će, naravno, uticati i na smanjenje cena putničkih karata.


Kina po snazi sunčanih elektrana premašila Nemačku

Kako je izvestio američki portal „Renewable Energy World.com“, Kina je u 2015. godini postala prva zemlja po ukupnoj snazi sunčanih elektrana na svetu i tako pretekla Nemačku. Prema podacima Nacionalne uprave za energetiku Nacionalne komisije za razvoj i reforme (NDRC), snaga novoinstaliranih sunčanih elektrana iznosila je 15,1 GW samo u 2015. godini, što znači da je ukupna snaga kineskih sunčanih elektrana dostigla 43,2 GW.

Ta je snaga ujedno veća od 1/4 ukupne snage novoinstaliranih sunčanih elektrana u svetu 2015. godine i jednaka je 1/3 ukupne snage nemačke proizvodnje fotonaponske opreme. Može se, dakle, reći da se ukupna snaga kineskih sunčanih elektrana povećala 13 puta u odnosu na 2011. godinu. Istovremeno je snaga sunčanih elektrana u Nemačkoj krajem 2015. godine iznosila 38,4 GW, a u SAD-u 27,8 GW.

Kada je reč o delovima Kine u kojima je tokom 2015. godine ugrađeno najviše novih sunčanih elektrana, vodi pokrajina Xinjiang, a zatim sede Unutrašnja Mongolija i Jiangsu.


Obnovljivi izvori u SAD
premašili rast drugih izvora

Kako je izvestio američki portal 'Renewable Energy World.com', snaga novoinstalisanih postrojenja koja rade na obnovljive izvore energije premašila je snagu svih ostalih energetskih postrojenja u SAD-u u 2015. godini. Kako se ističe, glavni razlozi za to su pad cena opreme za iskorišćavanje obnovljivih izvora kao i razni stimulacioni programi.

Tako je snaga novoinstalisanih postrojenja na obnovljive izvore u SAD-u 2015. iznosila 16 GW, odnosno 68% ukupne snage svih novih postrojenja i to je već drugu godina zaredom. Pri tom, najviše snage otpada na nove vetroelektrane, ukupno 8,5 GW. Istovremeno, ukupna ulaganja u iskorišćavanje obnovljivih izvora i uopšte u „čistu energiju“ u 2015. dostigle su 56 mlrd. dolara, odnosno bila su za 7,5% veća u odnosu na 2014. godinu, pri čemu najveći iznos, 30,2 mlrd. dolara, otpada na postrojenja na sunčevu energiju, 11,6 mlrd. dolara na vetroelektrane, a 11,1 mlrd. dolara na rešenja za povećanje efikasnosti i skladištenje energije i osavremenjavanje elektroenergetske mreže.

Istovremeno je 25% snage novoinstalisanih energetskih postrojenja otpadalo na gasne termoelektrane, što znači da danas 1/3 ukupne američke proizvodnje električne energije u SAD-u potiče iz prirodnog zemnog gasa, gotovo jednako koliko se dobija iz uglja. Ali u 2015. godini u SAD-u su iz pogona isključene termoelektrane na zemni gas ukupne snage čak 11 GW.


Vibroizolacija i izbor
odgovarajućih proizvoda

Preduzeće Clivere, iz Beograda, glavni je sponzor 46. Međunarodnog kongresa o KGH. Uz bogatu ponudu proizvoda za sisteme KGH, Clivere nudi i sisteme za kontrolu vibracija mašina, cevovoda i druge opreme, koja stoji na podlozi ili je obešena.

Više informacija možete naći ovde.


Čiste tehnologije sazrevaju

Vodeći naučnici i inženjeri koji su zaduženi za razvoj novih tehnologija za dobijanje energije u nacionalnim laboratorijama procenjuju da je moguće znatno smanjenje emisije štetnih gasova pre svega zbog novih tehnologija za korišćenje obnovljivih izvora energije. Naročito je bitno da vlade pojedinih država vode razumnu politiku za tržišno podsticanje tih tehnologija i snižavanje njihovih cena. Takođe je ukazano da neke vodeće firme usvajanjem novih tehnologija utiču na smanjivanje emisije CO2 uz istovremeno povećanje zarade i produktivnosti.

I sada je svima jasno da su tačna predviđanja Odeljenja za energetiku od pre dve decenije. Cena solarne energije je pala za više od 99% u odnosu na 1977. i za 95% od kasnih 1990-ih.

Mnoge ključne tehnologije koje su neophodne za smanjivanje katastrofalnog zagrevanja – vetar, energetski efikasno osvetljenje, savremenije baterije – postale su značajno jeftinije. Ovakav pad cena praćen je stabilnim porastom karakteristika. Na primer, najbolji proizvođači već su dostigli takvu cenu baterija da električna vozila mogu cenom parirati konvencionalnim vozilima.

Možda se u nekom trenutku u prošlosti moglo verovati da je zaštita klime previše skupa, ali to više nije slučaj. Vodeći svetski naučnici, stručnjaci za energiju, ekonomisti i vlade slažu se da su aktivnosti na zaštiti klime izuzetno jeftine.

Detaljnije… 


Gradi se najveći
vetropark na svetu

Donesena je odluka o finansiranju projekta offshore vetroelektrane Hornsea Project One danske energetske firme Dong Energy, a koji će biti izgrađen na 407 kvadratnih kilometara. To će biti prva offshore vetroelektrana snage veće od 1 GW, pa će kao takva biti najveća na svetu. Ovaj projekt gradiće se 120 km od britanske obale, a kada bude dovršen moći će da zadovolji energetske potrebe čak milion britanskih porodica.

Dong Energy će dobiti fiksne podsticaje za proizvedenu energiju u prvih 15 godina proizvodnje, a njen završetak očekuje se 2020. Tokom izgradnje biće zaposleno više od 2.000 radnika, uključujući fabriku u Hullu koja izrađuje vetroturbine. Kritičari negoduju zbog velikih podsticaja vetroenergiji. Podsticaji koje će Dong Energy dobiti četiri su puta veći od aktuelne cene energije na tržištu, odnosno u 15 godina iznosiće 4,2 milijarde funti, kako javlja Daily Mail. Firma je odabrala 174 Siemensove vetroturbine snage 7 MW, a u planu su i druga i treća faza projekta ukupne snage od 3 GW. Ulaganje je u skladu s porastom udela offshore vetroenergije u Evropi, javljaju iz firme koja ima za cilj da instalira 6,5 GW kapaciteta u svetu.

Na području Velike Britanije već je realizovan niz offshore vetroenergetskih projekata, a broj instalacija u Velikoj Britaniji (5 GW) zauzima čak 46% od ukupnog broja offshore instalacija u Evropi.


General Electric prestaje sa proizvodnjom štedljivih sijalica

Industrijski gigant General Electric otišao je korak dalje i rekao zbogom štedljivim kompakt fluorescentnim sijalicama – CFL, piše New York Times. Kompanija je objavila da će prestati s proizvodnjom i prodajom ovih sijalica u Sjedinjenim Američkim Državama do kraja godine. Neonske sijalice bile su prvi veliki štediša električne energije i prva alternativa standardnim sijalicama, ali više ne ispunjavaju standarde vlade za energetskom efikasnošću u SAD.

Potrošači su se žalili na kvalitet svetla ranijih modela koji je kako su rekli oštar. Takođe, dešavalo se da im treba vremena da se zagreju i zamagle, a sadrže i tragove žive. LED sijalice bile su skuplje i koštale su 30 USD, ali nove tehnologije uvek pronađu svoje potrošače, tako da je bilo onih koji su istakli da je njihova svetlost bolja. Cena je padala, tako da je prošle godine pala i ispod pet USD za osnovne sijalice, delom zbog vladinih propisa koji su učinili da se lakše dođe do većih popusta. Kao rezultat toga, kupci su se sve više opredeljivali za LED sijalice koje su 2014. činile 5% američkog tržišta.

Prema podacima Nacionalnih udruženja proizvođača električne energije, LED sijalice činile su 15% u trećem kvartalu prošle godine, što je skok za više od 237% u odnosu na isti period 2014.

Prijava i odjava

Ažurirajte svoje podatke u našoj listi. Vaša ažurnost će nam pomoći da
Bilten uvek stigne na pravu adresu. Hvala na poverenju. 
Vaše podatke nikako nećemo namerno ustupiti niti prodati trećoj strani.
Koristićemo ih samo za predstavljanje aktivnosti SMEITS-a i njegovih društava.

Prijavite se za Bilten SMEITS-a.

Ažurirajte svoje podatke.

Odjavite se sa naše liste.

Učlanite se u SMEITS
Pročitajte naš poziv u članstvo, popunite pristupnicu,
uplatite članarinu i postajete član SMEITS-a. 

Ako ste stari član, uplatite članarinu i svakako nam
javite promenu svojih podataka.
veza na Facebook stranu SMEITS-a veza na Linkedin stranu SMEITS-a
Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS)
Kneza Miloša 7a/II, 11000 Beograd
www.smeits.rs
© 2016 Sva prava zadržana.